Prikazivanje članaka po tagu bački monoštor

Glavni akter razvoja eko-ruralnog turizma i realizacije turističkih programa, marketinga, je UG “Podunav”. Osnovano je 2007. godine, okuplja oko 30 članova. Do sada realizovano 50ak projekata sa ciljem unapređenja lokalne zajednice, razvoja eko-turističke infrastructure, edukacije dece i mladih, kao i ostalih struktura stanovništva o zaštiti prirode i životne sredine, promocije sela i rezervata…

Jos materijala se nalazi na web sajtovima i fb stranicama, odakle se mogu preuzeti i fotografije:
https://skituljko.webs.com/ugpodunav.htm
https://backimonostor.rs/
https://www.facebook.com/backimonostor
https://www.facebook.com/ngo.podunavbackimonostor

Jedna od najvažnijih odlika Monoštora je vekovna povezanost njegovih stanovnika sa prirodom koja okružuje ovo selo. Dunav, kanali, dunavski rukavci, šume, močvare, vlažne livade, plitka jezera, slatine obiluju bogatstvom živog sveta. Nekada davno ovo područje bilo je carsko lovište na kojima su se odmarali i rekreirali austro-ugarski plemići, na ovim terenima redovno je jelene lovio drug Tito, a danas ga posećuju ljubitelji prirode i aktivnog odmora.

Duga tradicija neraskidivih veza lokalnog stanovništva i prirode koja ga okružuje obezbedila mu je mesto u svetskoj prirodnoj baštini i zato danas sa ponosom nosi naziv Specijalni Rezervat Prirode „Gornje Podunavlje“, koji sa još nekoliko zaštićenih prirodinih dobara u Vojvodini, od juna 2017. godine čini najznačajniji deo UNESCO Rezervata Biosfere „Bačko Podunavlje“.

Rezervat Biosfere „Bačko Podunavlje“ širi se kroz područja opština Sombor, Apatin, Odžaci, Bač i Bačka Palanka zauzimajući površinu od 176.635 ha i predstavlja deo velike svetske mreže od ukupno 669 rezervata biosfere priznatih od strane UNESCO-a. Upis na Svetsku listu rezervata biosfere doprinosi kako boljem očuvanju velikog prirodnog bogatstva, tako i promociji održivih lokalnih zajednica u okviru Evropskog Amazona, kako još zovu ovaj prirodni biser.

Šume i vode uslovile su način života i zanimanja stanovnika i stanovnica Monoštora, koji su oduvek živeli u skladu sa prirodom, koristeći njena blaga i izvore, ali sa stalnom etikom brige o stepenu eksploatacije i održivosti.

Tako danas još uvek u Monoštoru postoje zanatlije koji se bave: izradom torbi „cekera“ od rogoza, asura i prostirki od rogoza, izradom drvenih klompi koje su bile svakidašnja obuća, pletenjem mreža i drugih ribarskih alata, izradom drvenih čamaca i vesala, izradom unikatnih delova nameštaja od drveta, lampi od prirodnih materijala, izradom duboreza, podloga za lovačke trofeje, dugmadi od rogova jelena, lovačkih kravata, tkanjem krpara, prostirki, zavesa, torbi na starinskim razbojima, izradom šokačke nošnje, vezom, pletenjem, izradom štukatura i druge galanterije od trske, potkivanjem konja.

Sve ove zanatlije rado će vam otvoriti vrata svojih kuća i radionica i sa ponosom predstaviti svoja umeća sa ciljem očuvanja tradicionalnih veština.

U Vojvodini se dobro jede, to je opšte gurmansko mesto. Ali Monoštorci i Monoštorke će vam sa ponosom reći da ćete baš kod njih probati najbolji na svetu riblji paprikaš, sa domaćim „rizancima“, najbolji kulen od jelenskog mesa, najbolju „domaću sardinu“ – mariniranu dimljenu deveriku, da se u ovom bačkom selu pravi najbolja mlevena začinska paprika, da ćete da neponovljivo uživate u ukusu domaće rakije uz koju se stvaraju najlepše nove priče i ponovo izgovaraju stare anegdote.

Nemojte propustiti da upoznate pčelarsku porodicu Periškić, koja se ovim poslom bavi već generacijama. Prilikom posete gostiju, bilo da su u pitanju deca ili odrasli, domaćini predstavalju način života pčela, upoznaju vas sa time kako nastaje med i ostali pčelinji proizvodi, a sigurno nećete ostati ravnodušni ni prema njihovoj medljanoj rakiji i medenjacima.